ПММА, Кинески назив је полиметил метакрилат, који је полимерно једињење са одличним својствима оптичке, механичке, електричне и хемијске стабилности. Има широк спектар примена у различитим областима, као што су архитектура, аутомобилска индустрија, електроника, здравство, ваздухопловство, итд. Овај чланак ће пружити детаљан увод у ПММА са аспеката дефиниције, својстава, метода синтезе и области примене.
Оптичке перформансе: ПММА има одличне оптичке особине, са изузетно високом транспарентношћу и пропусношћу светлости до 92%, што му доноси титулу "пластични кристал". Његов индекс преламања је релативно низак, око 1,49, због чега његови производи имају одличне визуелне ефекте. Поред тога, ПММА такође има одличну УВ отпорност и може одржавати стабилну транспарентност дуго времена под сунчевом светлошћу.
Механичка својства: ПММА има високу ударну чврстоћу, око 16 пута већу од обичног стакла, и може ефикасно да се одупре спољашњим ударима. Такође има добру отпорност на хабање и отпорност на временске услове и може одржати стабилне перформансе у различитим окружењима. Међутим, ПММА има мању тврдоћу и лако се гребе.
Електрична својства: ПММА има добра изолациона својства, ниску диелектричну константу од око 2.6-3.0 и мале диелектричне губитке. Поред тога, има и одређене перформансе отпорности на лук.
Хемијска стабилност: ПММА има одличну хемијску стабилност и добру отпорност на већину органских растварача и кисело-базних раствора. Међутим, лако се раствара одређеним органским растварачима као што су ацетон и хлороформ.
Постоје две главне методе за синтезу ПММА: полимеризација суспензије и полимеризација у расутом стању. Метода суспензије полимеризације је додавање метил метакрилатног мономера, иницијатора, дисперзанта и других сировина у воду и извођење реакције полимеризације уз мешање да би се добила гранулисана ПММА смола. Метода масовне полимеризације је полимеризација метил метакрилатног мономера, иницијатора и других сировина под условима загревања да би се добила ПММА смола у облику блокова. У стварној производњи, одговарајуће методе синтезе се обично бирају на основу специфичних захтева и употребе производа.